* ТРИ ЛАПБУКА УЧИТЕЉИЦЕ ИВАНЕ КРСТИЋ И ЊЕНИХ УЧЕНИКА

 

Лапбук (lapbook) је  збирка мини материјала којa пружа интерактивни простор за цртеже, приче, карте, дијаграме  и писани рад о било којој теми. Материјали за креативан и  истраживачки  рад. Састоји се из више делова (страница) а најчешће три. Делови су спојени покретном везом тако да се могу склопити и расклопити по потреби. Изглед зависи од креативности ученика и наставника. Учитељица у ОШ ,,Јован Аранђеловић у Црвеној Реци Ивана Крстић ове школске године је урадила три лапбука. Због ограничења у виду малог броја ученика учитељица је радила цртеже, текст и украсе унапред а ученици су на часу кроз разговор и извођење закључака понуђене елементе дорађивали, бојили, распоређивали на страницама лапбука.

 

1.    Лапбук ,,Вук Караџић''

Овај лапбук је урађен поводом Вукових дана на часовима српског језика и народне традиције. Састављен је од две странице.

СРПСКИ ЈЕЗИК

Циљ часа је да ученици упознају лик и дела Вука Стефановића Караџића и његов значај за наше писмо, језик и културу.

Учитељица час почиње загонетком:

Породица од тридесет лица,

Загонетних, чудних ћуталица.

Ал' ћутање ово ко разуме,

Много дозна, а много и уме.

Наравно, деца одгонетају да је одговор АЗБУКА. Следи разговор о Азбуци кроз сет питања: Шта је Азбука? Из чега се састоји? Шта је слово, а шта глас? По чему се разликују? Колико гласова чујете када изговоримо једно слово? Колико када изговоримо два? Да ли за нашу Азбуку важи правило: један глас – једно слово? Да ли је тако у свим језицима? Ко је творац тако једноставне Азбуке? Ученици записују у свеске, а један ученик записује на папиру на коме је нацртан лаптоп. Тако долазе до ЦИЉА ЧАСА.  Издвајају најпознатију Вукову мисао ,,Пиши као што говориш, читај као што је написано''.

У наставку часа учитељица приказује презентацију о Вуку Караџићу. Коментаришу сваки слајд. Подсећају се Вукове биографије. Записују у свеске. Ученик који има најлепши рукопис записује на папир који подсећа на пергамент папир.

Нови слајдови представљају подсећање на Вуков рад на сакупљању и записивању народних песама,  прича, бајки, басни и кратких народних умотворина. Могућа питања: Шта је сакупљао Вук Караџић? Како је то радио­? Које превозно средство је користио? Које народне песме смо ми учили? Како смо их разврставали? Знате ли неку народну бајку? А басну?  Шта спада у народне умотворине? Шта су загонетке? Шта су пословице? Шта су изреке? Шта су питалице? Записују у свеске неколико загонетки и неколико пословица. Објашњавају значење пословица и одгонетају загонетке. Један ученик записује на припремљеним папирима  у облику степеница.

Након тога  рецитују песмицу о Вуку Караџићу ,,Вуку''. Један ученик на припремљеном папиру у виду хармонике записује једну строфу песме.

На крају, праве заједничку асоцијацију чије је решење Вук Караџић.

 

стих	нога	слова	загонетке
строфа	помагало	30	пословице
епска	дрвена	ћирилица	питалице
лирска	штап	редослед	изреке
ПЕСМА	ШТАКА	АЗБУКА	НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

 

НАРОДНА ТРАДИЦИЈА: Значајне личности

Наставља се прича о Вуку Караџићу. Договарају се да од материјала урађеног на претходном часу направе један лапбук.

Први задатак је био формирање насловне стране. Учитељица је припремила хамер – папир плаве боје. На насловну страну, сви су се сложили, поставиће фотографију Вика Караџића и његове иницијале. Деца су се досетила да додају још 3 једноставна детаља на десној ивици. Насловна страна је готова.

Други задатак: Организовати још две стране. Ученици се договарају, размењују мишљења, полемишу око распоређивања материјала урађеног на претходном часу. На једну страну су поставили чувене Букове речи ,,Пиши као што говориш, читај као што је записано'' и кратку биографију.

На другој страни приказују Вуков рад и борбу за наше ћирилично пиисмо и рад на сакупљању и бележењу кратких народних умотворина. На врху лепе папир са објашњењем Азбуке, кратким народним умотворинама и стиховима песме о Вуку.

На крају, учитељ приказује клип са Јутјуба на коме је кућа Вука Караџића.

 

 

2.    Лапбук  ,,Народне лирске песме''

          Овај лапбук је  урађен на часу српског језика у оквиру обраде домаће лектире са истом темом. Састоји се из три дела. Склапа се тако што се лева и десна страна преклопе преко средње.

Циљеви часа су:  усвајање и утврђивање основних функционалних  и теоријских појмова из књижевности (обичајне народне лирске песме, сватовске народне лирске песме..), упознавање  значаја и лепоте народне лирске поезије,  проучавање традиције и културе и неговање позитивног односа према њој. јачање чулног, литерарног и језичког сензибилитета ученика. повезивање наставних садржаја са свакодневним животом и искуством ученика. развијање смисла и способности за сарадњу и тимски рад.

Учитељица час почиње укрштеницом коју решавају фронтално и чије је централно водоравно решење ЛИРСКА ПЕСМА:

 

1.	2.	3.	4.	5.	6.	7.	8.	9.	10.	11.
С	С		М	М	Г			П	Р	С
Е	Т	Б	А	О	Л	О	П	Е	И	Л
Л	И	Р	С	К	А	П	Е	С	М	А
О	Х	О	К	Р	В	И	Р	М	А	В
		Ј	А	О	А	С	О	А		А

 

Усправно: 1. Мање насеље,  2. Један ред у песми, 3. Има га и у математици и у српском језику, 4. Носе је хирурзи, 5. Поквашено, 6. Део тела, 7. Резултат описивања, 8. Некада се њиме писало, 9. Дело написано у стиху, 10. Слагање речи на крају стихова, 11. Почаст, популарност.

            У наставку часа учитељица објашњава да постоје уметничке и народне лирске песме. Поставља ученицима питања: По чему се разликују ове две врсте песама? Шта им је заједничко? Учитељица саопштава ученицима да ће тема овог часа бити лирске народне песме.

            Долазе до циља часа. Учитељица издваја на украсном папиру написан назив наставне јединице. Пошто је и у претходним разредима било речи о лирским народним песмама, призивају усвојено знање. Питања: Какве су то песме? Шта је у њима опевано? Чиме су оне прожете? Како се осећате када их прочитате? Да ли оне у вама изазивају нека осећања? Изводе такључак да лирска песма представља сажето приказивање неког догађаја прожето дубоким осећањима. Која су то осећања? Да ли ове песме увек изазивају иста осећања? Учитељица им саопштава да у зависности од тога који догађај описују и каква осећања изазивају код читалаца, лирске народне песме се разврставају у неколико група. Свака група има свој назив. Оне су раније певане уз инструмент који се зове лира, па отуда и назив ЛИРСКЕ ПЕСМЕ.

            Учитељица је одабрала и написала на украшеном папиру називе 5 група песама и  по једну песму из сваке групе. Читају једну по једну и анализирају каква осећања изазивају и којој групи припадају. После анализе сваке песме на сто издваја припремљене папире. Они ће бити ресурс за лапбук.

            Прва песма – Иде санак низ улицу.

Ко пева ову песму? Коме је намењена? Које осећање преовладава у овој песми? Са којим циљем је мајка пева? У шта спада ,,успављивање детета''? Долазе до закључка да је то обичај па је песма ОБИЧАЈНА. Може се и додати и да је УСПАВАНКА. 

Друга песма – Зао господар .

Шта је описано у овој песми? Ко описује овог злог господара? Како се понаша овај господар? У којој ситуацији се он тако понаша? Шта је његов главни циљ? Каквим осећањима је прожета? Каква осећања у вама буди? Долазе до закључка да је у песми описан рад, посао, па је ово ПЕСМА О РАДУ или ПОСЛЕНИЧКА ПЕСМА.

Трећа песма – Трепетлика трепетала.

Које осећање изазива ова песма код читалаца? Зашто? Шта је у њој опевано? Ко су актери песме? Шта они раде? Где се радња дешава? Пошто се радња дешава у оквиру једне породице, закључују да је ово ПОРОДИЧНА ПЕСМА.

Четврта песма – Лази, лази Лазаре .

Шта се дешавау песми? Где позивају Лазара? Шта се у том колу обавља? Са којим циљем се игра? Пошто је ово ученицима мало теже, учитељица им саопштава да се овде ради о обреду. Ово је ОБРЕДНА ПЕСМА.

Пета песма – Миш посеја проју.

Како смо сви реаговали када смо слушали ову песму? Шта је овде смешно? На који начин народни певач ствара смешне ситуације? Да ли се народни песник шали са читаоцем? Како бисмо назвали такве песме, песме у којима песник ствара смешне, шаљиве ситуације? Ученици закључују да су то ШАЉИВЕ ПЕСМЕ.

Шеста песма – Љубавни растанак.

Сам наслов нам говори у коју групу лирских песама спада ова песма, ЉУБАВНЕ. Каква осећања она изазива код читалаца? Какви су то цветови?  Каквим осећањима су обузети ликови у овој песми? Да ли су то иста осећања?

            Учитељица је донела и неколико занимљивих сличица које се уклапају уз наставну јединицу. Сада ученици добијају задатак да распореде припремљен материјал логичним редоследом на припремљен хамер – папир.

            Први задатак: Украсити насловну страну лапбука.

Други задатак:  Попунити средње стране лапбука.

 

 

3.    Лапбук ,,Бајке''

Овај лапбук је урађен на часу обраде домаће лектире – Народне и ауторске бајке (српски језик). Састоји се из четири дела. Склапа се тако што се прва страна преклопи преко друге, четврта преко треће и на крају, склопи као књига.

Циљеви и задаци часа су: усвајање појма и карактеристика бајки, уочавање стандардних почетака бајки, уочавање и издвајање нестварних ликова, догађаја и предмета, схватање разлике између добра и зла, развијање позитивних људских особина, повезивање наставних садржаја са свакодневним животом и искуством ученика,  развијање смисла и способности за сарадњу и тимски рад.

Учитељица час почиње ребусом чије је решење БАЈКА. Долати се до циља часа. Ученици записују наслов у своје свеске.

О бајкама се већ причало и неколико бајки су анализирали у претходним разредима. Неке су читали и сами. Зато учитељица очекује да ће ученици показати неко предзнање. Она је већ припремила украшене листиће на којима је исписано све оно што би ученици требало да усвоје о бајкама. Припремљени материјал ће бити ресурс за лапбук који ће ученици урадити на крају часа.

 Могућа питања: Да ли се сећате наслова неке бајке коју сте до сада чули или прочитали? Које су то бајке? Ко је написаао те бајке? Како су оне написане? У стиху или у прози? Да ли постоје само ауторске бајке или и народне? Да ли знате неку народну бајку? Да ли неко зна да каже шта су бајке? Наводи ученике да дођу до закључка да су бајке дугачке чудесне приче у којима је све могуће. Постоје народне и ауторске бајке. Записују у свеске.

Како почињу бајке? Да ли сте приметили да се неки почеци понављају у више бајки? Можемо рећи да су то стандардни почеци. На пример: Некада давно... Био један... како се завршавају бајке? Какав је њихов крај? Да ли се може одредити време догађаја у бајци? А место? Значи, место и време у бајкама нису одређени. Већина бајки има срећан крај. Какви су ликови у бајкама? Да ли су сви ликови стварни или има и нестварних? Хајде да се присетимо неких! Знамо ли њихова имена? Значи, у бајкама ликови немају имена. Неки су стварни, а неки измишљени, нестварни. А какве особине имају ликови? Да ли су сви позитивни? Какав је главни лик? Шта он доживљава? Да ли побеђује? У чему је његова снага? Значи, главни лик пролази кроз разна искушења и патњу, да би на крају био награђен засвоју доброту, упорност и истрајност. Какви су остали ликови, споредни? Има ли међу њима позитивних? А негативних? Које особине имају негативни? А позитивни? Закључак: Негативни ликови су зли, сурови, похлепни, превртљиви,окрутни, преваранти, лопови... Позитивни ликови су мудри, поштени, племенити, хумани, часни, искрени, скромни... 

Закључке ученици записују у свеске. Нова питања: Какви су предмети у бајкама? Има ли нестварних? Хајде да се присетимо неких! На крају, да ли можемо рећи да се у бајкама води борба између добра и зла? Шта на крају побеђује? Чему нас онда бајке уче? Како оне утичу на читаоце? Какав је њихов значај? Значи, у бајкама се води борба између добра и зла. Добро увек побеђује. Бајке пружају оптимизам, наду и самопоуздање. Уче нас да се свако зло може победити, јер упорност, врлине и љубав могу да савладају све препреке.

У наставку часа прелазе на израду лапбука.Учитељица ставља на сто припремљени материјал,а ученици треба да га распореде.

Први задатак: Украсити насловну страну.

Други задатак: Призвати знање усвојено на часу и понуђени материјал распоредити логичним редоследом. Ученици се договарају, полемишу и долазе до решења.

Циљ ове активности је ученичка сарадња, размена мишљења, тимски рад. На овај начин ученици развијају креативност и схватају да су урадили нешто корисно, направили наставно средство које ће користити и наредне генерациије.

Ове припреме су објављене и у часопису ,,Просветни преглед''