*Припрема за час Дигиталног света - ИНТЕРНЕТ МРЕЖА – други разред

 

ИНТЕРНЕТ МРЕЖА – други разред

Дигитални свет је у млађим разредима заживео 2020. године. Циљ овог предмета је да ученици на занимљив начин стекну основе дигиталне писмености. Неизоставна лекција у другом разреду је лекција о Интернет мрежи и начину умрежавања дигиталних уређаја. На једном од часова  у свом одељењу осмислила сам активности са ученицима ради остваривања циљева баш ове наставне јединице.

Циљеви су: проширивање знања о интернету и усвајање знања о томе како путују подаци интернетом, оспособљавање ученика за разумевање на који начин се умрежавају дигитални уређаји и како подаци путују интернетом, подстицање културног и безбедног понашања на интернету и развијање свести о значају умрежавања дигиталних уређаја у обављању различитих занимања. Моја очекивања су била да ученици на крају часа буду у стању да својим речима објасне због чега дигиталне уређаје повезујемо на мреже, укључујући интернет и да наведеу могућности за размену материјала, комуникацију и заједнички рад (учење) које су настале захваљујући умрежавању дигиталних уређаја.

Користила сам игровне активности, илустративну и демонстративну методу, методу практичних радова и дијалог. Били су заступљени скоро сви облици рада: индивидуални, рад у пару и фронтални.

У првом разреду ученици су усвојили основна знања о Интернету. Зато смо на почетку часа поновили та знања кроз питања: Шта је интернет? Чему служи интернет? Шта нам је потребно да бисмо се повезали на интернет? За шта ви користите интернет? Шта нам помаже у тражењу садржаја? Шта мора да има свака интернет страница? Дајте ми пример једне интернет странице. Долазимо до закључка да интернет страница има почетак интернет адресе, назив установе, ознака за Србију. Ослањајући се на знања из претходног разреда закључили смо да је интернет "мрежа свих мрежа" која се састоји од милиoна кућних, пословних ... мрежа које међусобно размењују информације и услуге као што су електронска пошта, "ћаскањe", учење итд.

Пошто сам им најавила да ће на овом часу сазнати одакле назив Интернет мрежа, на који начин се умрежавају уређаји на интернету и како путују поруке у облику текста или слике, записали су у свескама наслов и поменуту реченицу која објашњава шта је Интернет.

У следећем делу часа покушала сам да им дочарам како изгледа Интернет мрежа. Припремила сам материјал за игровну активност. Поделила сам им папире са задатком. На папиру је био кратак текст и задатак у вези њега. Текст: ,,Ученици једног одељења другог разреда дописивали су се преко различитих друштвених мрежа. Дуња је послала поруку Хелени, Хелена Душану, Душан Кости, Коста Анђелији, Анђелија Клаусу, Клаус Емилији, Емилија Василију, василије Нађи, Нађа Сташи, Сташа Аници, Аница Андреју, Андреј Уни, Уна Андрији, Андрија Стефану, Стефан Павлу, Павле Немањи а Немања Јелени''. То су, у ствари, имена ученика нашег одељења. Испод текста су ,,разбацана'' сва поменута имена. Њихов задатак је да линијама и стрелицама повежу поменута имена према упутству на папиру и тако прикажу како је путовала та порука. По завршетку задатка уочили су да су добили сложену мрежу линија и стрелица у свим правцима и смеровима.

Закључили смо да те испреплетане линије ,,личе'' на сложену Интернет мрежу.Оне представљају пут којим се ,,кретала'' порука. То је био један сликовит приказ Интернет мреже.  Други сликовит приказ су посматрали кроз снимак како дете замишља како порука путује. Снимак је на линку https://bit.ly/kakoradiinternet. Након снимка на коме пошиљалац кроз цев шаље керамичку сову анализирали смо зашто је онај који шаље сову морао да је поломи на ситне делове. Шта представља цев? Шта је било са совом када је дошла до примаоца?

У наставку часа ученицима сам донела кутију са папирићима на којима су њихова имена. Сваки ученик је извукао по један папирић. Објаснила сам им да ће ученику чије су име извукли послати поруку у виду слике (цртежа). Свако је на папиру нешто нацртао, обојио (слика 1) и исекао на највише 10 делова облика правоугаоника. Затим је делове дао ученику чије је име извукао. ,,Прималац'' делова имао је задатак да на папиру сложи цртеж лепећи делове (слика 2).

На крају смо укратко поновили научено и разговарали о улози Интернет мреже у учењу, стицању знања, тражењу битних података. Отворили смо и електронски уџбених нашег издавача.  Закључили смо да су интернет мреже веома важне, да олакшавају многе наше послове и активности. Подсетили смо се укратко и на усвојена знања о опасностиима које нас вребају ако се не понашамо безбедно на мрежама.

Домаћи задатак: да у електронском уџбенику ураде онлајн тест у вези са овом лекцијом.

Ученици су све задатке радили са осмехом на лицу зато што је све рађено кроз игру. Циљеви су остварени у потпуности.

* СУБЈЕКАТ , ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ И ОБЈЕКАТ - писмена вежба за 4. разред

 

ПРЕУЗМИТЕ ДОЛЕ

 СУБЈЕКАТ , ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ И ОБЈЕКАТ - писмена вежба за 4. разред

* Обрада песме ,,Јесен'' Војислава Илића - четврти разред

 

Групни рад ученика карактеристичан је по унутрашњој динамици и дидактичким вредностима. Он даје већу могућност комуникације и поштовање индивидуалних разлика међу ученицима. Приликом рада у групи важно је да сваки члан групе зна свој задатак и уради га. Никако се не сме догодити да неки чланови групе пасивно посматрају док други раде. Групни рад подразумева заједнички рад свих чланова групе.

Са ученицима четвртог разреда обрадила сам песму Војислава Илића ,,Јесен'' на два одвојена часа. Циљеви ових часова су доживљавање, разумевање и тумачење песме. Задатак учитеља је да наведе ученике да  уоче и издвоје основне елементе лирске песме (стих, строфа, рима и ритам); препознају одлике лирске песме; пронађу у песми лирске одлике;  уоче персонификацију и разумеју њену улогу у књижевном делу.

Активности учитеља су: припрема материјал за час, изражајно чита песму, поставља питања, даје повратну информацију, ствара позитивну климу на часу, подстиче ученике, вреднује рад ученика. Активности ученика: анализира, синтетише, одговара на питања, тумачи, чита, слуша, закључује, описује, илуструје.

Први час сам започела песмицом ,,Јесења соната'' коју смо обрадили на часу Музичке културе. Аутор музике и текста је Владимир Босанчић. Ученици су певали песмицу уз посматрање сличица са мотивима јесени које су се смењивале на видео-биму. Затим смо водили кратак разговор о јесени (Како вама изгледа јесен? Које људске особине бисте јој дали?). Тако долазимо до циља часа, записујемо на табли и у свескама. Да бих уштедела време, ученицима сам поделила већ откуцану кратку биографију Војислава Илића коју они лепе у своје свеске (Војислав Илић (Београд, 20. април 1860 — Београд, 2. фебруар 1894), српски песник. Био је осамдесетих и деведестих година XIX века главни творац нове песничке школе и нове епохе у историји српског песништва. Његов начин певања назван војиславизмом био је школа кроз коју су прошли најистакнутији српски песници краја XIX и почетка XX века).

После прочитане песме и емоционалне паузе, разговарам са ученицима како су они доживели ову песму и какви су им утисци, постављајући следећа питања:  Да ли вам се песма допала? Зашто? Каква осећања је у вама пробудила? Ученици добијају инструкције да читају песму у себи, подвуку непознате речи. Опет сам им поделила листиће са новим речима и њиховим објашњењима (дражесна − љупка, грациозна; врежа − тања стабљика биљке пузавице, лозица; пухор – пепео; ћуд − скуп особина једног човека; мамљиво – примамљиво, допадљиво, привлачно; раван − равна површина, равница, низија; васкрсавати − враћати се поново у живот; гатка – бајка; давни’ – давних; тавна – тамна; дремеж − стање између будности и сна, сањивост) које су они залепили у своје свеске. Неколико речи сам пропустила да уврстим у нове, а испоставило се да деци нису баш најјасније, па смо их дописали у свескама.

У даљем току часа ученике сам поделила у четири пара. Унапред сам припремила за сваку строфу сет питања која ће им помоћи у тумачењу и анализи. Сваки пар је добио задатак да заједнички анализира једну строфу и нацрта (илуструје) прочитано.

Питања за прву строфу: Са ким песник упоређује јесен? Где се налази јесен? Каква је њена коса? Шта она са собом носи? Шта се спушта са њене главе? Коју стилску фигуру је песник употребио? Како бисте ви једноставније формулисали све описе у овој строфи?

Питања за другу строфу: Шта је подигла у руци? Какав је тај грозд? Каква је ћуд јесени? Како она посматра грозд? Шта нам јесен спрема? А шта нам нуди? Како нам она то нуди богату жетву? Како бисте ви једноставније формулисали све описе у овој строфи?

Питања за трећу строфу: Шта описује песник у овој строфи? Где пуцкета ватра? Како изгледају равнице? Чиме су покривене? Зашто је свуда влага? Како то прошлост васкрсне? Ко се присећа прошлости? Коме причају доживљаје из прошлости и бајке? Како бисте ви једноставније формулисали све описе у овој строфи?

Питања за четврту строфу: Каква је позна јесен? Ко то шапуће? Како? Када? Шта следи после шапутања? Ко све утоне у сан? Да ли само људи? Како бисте ви једноставније формулисали све описе у овој строфи?

Обилазим парове, посматрам, по потреби помажем, усмеравам. На крају свака група презентује урађено.

Домаћи задатак: Увежбати изражајно читање песме.

Други час је одржан следећег дана. Започели смо изражајним читањем од стране ученика и онлајн гугл тестом који сам урадила у време Короне и сада само искористила. Налази се на следећем линку: https://forms.gle/NMkMZn7AwAwx5YBd8 и има циљ да се песмица детаљније анализира и да је ученици разумеју у потпуности. Један ученик отвара питања а остали нуде одговоре. Тест је тако урађен да нуди повратну информацију тако да се могу вратити више пута на питања. Садржи више типова питања, почев од једноставних на која одговарају са ,,Да'' и ,,Не''. Постоје и питања вишеструког избора, питања упаривања (повезивања) и питања која захтевају кратке одговоре. Најважније је што тест подстиче ученике на размишљање, повезивање и закључивање.

Затим смо се договорили да резултате рада у пару на прошлом часу спојимо у једну целину, у један заједнички пано. Због малог броја ученика (осам) нисам их делила у више група већ су сви радили заједно. Полемисали смо неко време и одлучили да централни део паноа заузме горда царица Јесен коју су деца нацртала по ,,инструкцијама'' у песми. Бојили су косу и одећу одговарујућим бојама. Свако је нешто радио, према својим могућностима. Око царице су се договорили да ,,разбацају'' лишће и плодове јесени. Затим смо из сваке строфе извукли реченицу или синтагму која обухвата њену садржину и исписали на листовима и плодовима јесени. (слика 1)  Закључили смо да је ово описна песма, да се састоји из четири строфе, а да се свака строфа састоји од 4 стиха који се римују. Пошто су за описивање неопходни придеви пронашли смо, подвукли и исписали све придеве у песми.

Били смо задовољни резултатом заједничког рада и окачили га на магнетну таблу у учионици. (слика 2). На тему јесени урадили смо колаж од лишћа на часу Ликовне културе (слика 3) и тако остварили корелацију између ова два предмета.

Домаћи задатак: одговорити на питања у Наставном листу уз Читанку.

*ДЕЧЈА НЕДЕЉА 2024

 

1. ДАН

- Разговор о толеранцији, писање парола и избор најтолерантнијег ученика 

 - Израда медања са дечјим правима и одговорностима

2. ДАН

 - Израда паноа у малом ходнику наше школе,

- Пријем код председника општине,

 - Излет до етно-куће у Клисури

3. ДАН 

 - Изложба цртежа на тему Дечје недеље

  4. ДАН

 - Спортско такмичење 

5. ДАН

 - Израда паноа у учионици