Особине домаћих животиња

 

            Тимска настава је заједнички стваралачки рад и одговорност два или више наставника на реализацији  програмских садржаја. Моја колегиница Ивана Крстић и ја смо изабрале наставну јединицу  ,,Домаће животиње“, заједно планирале и направиле флексибилни садржај за реализацију ове наставне јединице у оквиру три везана часа. Пошто радимо у различитим школама свака је планиране активности реализовала у свом одељењу. Ја, у одељењу првог разреда у Црвеној Реци, она, у истуреном идељењу у насељу Долац. Најважнији циљ нам је био да се ученици на што бољи начин припреме за наредно учење, јер учење никака није завршен процес. Оно траје кроз цео живот.

Користиле смо различите игровне активности: допуњаљке, сецкање, лепљење, откривање, повезивање, упаривање... Познато је да су оне ученицима увек занимљиве и треба их користити кад год то наставна јединица дозвољава. Игровне активности омогућавају да  ученици буду максимално активнии да процес стицања знања тече брже и лакше.

Циљеви ових часова су били: упознавање с појмом „домаће животиње”, најпознатијим врстама домаћих животиња и њиховом поделом у три групе (стока, живина и кућни љубимци); усвајање уобичајених назива за групе домаћих животиња;  проширивање знања о деловима тела животиња и сличностима и разликама у њиховом изгледу, исхрани и кретању, способљавање за препознавање и именовање делова тела животиња; разумевање везе између облика тела и станишта у коме животиње живе, као и између њиховог изгледа и начина исхране и кретања. Развијање позитивног односа према животињама и неговање свести о њиховом значају, месту и улози у природи.

На овим часовима су коришћена следећа наставна средства: уџбеник, радна свеска, свеске, оловке, лепак, маказе, сличице домаћих животиња, листићи са називима домаћих животиња, клипови о домаћим животињама, допуњаљка,.

Први час смо почеле  допуњаљком, песмицом Бранка Ћопића ,,Код чичине куће“:

У чиче је стока здрава

Коњ, магарац, во и  __________

Поред краве и то веле

Лежи једно мало __________

И кобилу чича има

Она ваздан главом __________

За кобилом ждребе скита,

Ногама се задњим ___________

У дворишту чујем глас,

Лаје Жућа, љути ___________

Тај пас не зна шта је пост

Увек глође неку ____________

Ученике смо поделиле  у две групе и дале им задатак да допуњавају песмицу. а затим је један ученик прочитао допуњену верзију. Наставиле смо разговор кроз низ питања: Где живе све животиње поменуте у песми? Ко о њима брине? Шта је заједничко за ове животиње? У коју групу оне спадају? Зашто човек гаји домаће животиње? 

Долази се до наставне јединице, исписујемо наслов на табли, а ученици, који и даље седе у групама, у своје свеске лепе сличицу са насловом ОСОБИНЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА и сличицу краве, а на следећој страни више сличица стоке и  хармоника-листић. Листић је послужио за исписивање основне особине домаћих животиња, разврставање у три групе и особине стоке, после размене мишљења подстакнуто питањима: Да ли су у овој песми поменуте све домаће животиње? Које недостају? Које делове тела имају домаће животиње у песми? Да ли постоје неке домаће животиње са другим деловима тела? Које? Да ли бисмо могли да их разврстамо у групе на основу различитих особина?  Ученици записују: Домаће животиње човек храни и брине се о њима. Обезбеђује им воду, храну и место где живе. Делимо их на стоку, живину и кућне љубимце. Тело стоке обрасло је длаком или руном. Имају четири ноге и рађају живе младунце. У стоку спадају: коњ, крава, магарац, овца, коза, свиња   

У даљем току часа ученици добијају илустрацију (мапу ума) у чијем је центру крава. Посматрају сличице око краве које указују на њене основне особине (исхрана, начин живота, размножавање, младунце...). Прва група ученика коментарише уочене особине краве. Затим сви добијају папириће са особинама више животиња које спадају у стоку. На папирићима је прелепљена и сакривена прва реченица у којој је наведено име животиње. Ученици бирају одговарајући опис и лепе га поред сличице краве. (Ја сам крава. Црно-беле сам боје. Моје младунче је теле. Дајем млеко. Живим у штали). 

Исти поступак се понавља и са још неколико животиња из групе СТОКА. Групе излажу наизменично а затим бирају описе: КОЊ (Ја сам коњ. Велики сам и могу бити бео браон и црн.Моје младунче се зове ждребе. Живим у штали. Могу брзо да трчим. Једем траву и сено. Њиштим),

 МАГАРАЦ (Ја сам магарац. Велик сам и сиве боје. Моје младунче се зове магаре. Живим у штали. Једем сламу и семе. Њачем), 

 КОЗА (Ја сам коза. Имам рогове. Моје младунче се зове јаре. Пењем се по брдима и стенама. Једем жбуње и семе. Мекећем),

ОВЦА (Ја сам овца беле боје. Моје младунче се зове јагње, дајем вуну имлеко. Једем свежу траву и семо. Блејим),

 СВИЊА (Ја сам свиња. Њушку користим да тражим храну. Моје младунче се зове прасе. Волим да се ваљам по блату. Грокћем). 

Сада гледамо  кратак филм о живини. После одгледаног филма ученици у скупу сличица именују животиње из ове групе. Сваки ученик у свеску лепи пет сличица и папир-хармонику на који исписује особине живине (Тело живине обрасло је перјем. Имају две ноге, крила и кљун. Младунци се легу из јаја. У живину спадају. Кокошка, ћурка, госка, патка). Затим ученици добијају нове појединачне сличице живине. Око сличице, попут сличица стоке у претходним активностима, у виду мапе ума приказане су основне особине сваке од наведених животиња. Понавља се исти начин рада. Ученици посматрају сличице, међусобно се договарају у групи и повезују текст са одговарајућим приказом: КОКОШКА (Ја сам кокошка. Мала сам и браон сам боје. Моје младунче је пиле. Дајем јаја. Живим у кокошинцу. Кокодачем),

ГУСКА (Ја сам гуска.Моје младунче се зове гушче. Једем семење и бубе. Дајем јаја и перје. Живим у кокошињцу. Гачем), 

 ЋУРКА (Ја сам ћурка. Моје младунче се зове ћурче. Једем семење и бубе. Живим у кокошињцу. Ћурличем).

Причу о домаћим животињама завршаили смо кућним љубимцима. Поставиле смо  ученицима  питањеа: Да ли они имају неког кућног љубимца. Где живе кућни љубимци? Ко брине о њима? Зашто их човек негује?  То су ученици исписали на оним хармоника-тракама (Кућни љубимци живе уз човека. Човек брине о њима и ужива у њиховом друштву. То су: пас, мачка, папагај, канаринац, рибице, корњача...).  Следећа подела на групе је била на основу тога ког љубимца ученици имају. Прву групу чине ученици који имају пса.  Другу групу чине ученици који имају мацу. Трећу групу чине ученици који имају неку птицу. Четврту групу чине ученици који имају другачијег љубимца или га уопште немају. Свака група је описивала особине свог љубимца, а ученици који немају, на основу ове приче се опредељују за једног љубимца којои ће у будућности набавити. После излагања лепе сличице кућних љубимаца са кратким објашњењем.  

У завршном делу часау ученици удруженим снагама боје бојанку великог формата са домаћим животињама.  Бојанку лепимо на таблу да би сви ученици могли да приђу. 

 Овде долази до изражаја и међусобно другарство, толеранција, колегијалност и пружа се прилика сваком ученику да обоји одређени део. Пошто до краја часа ученици нису завршили бојење то је остало за следећи час, Ликовну културу.

После одржаних часова свака од нас је урадила евалуацију и самоевалуацију часова. Ученици су били максимално ангажовани и задовољни. И ако су часови одржани у различитим групама ефекат је био скоро исти. Значи, овај труд око припреме се исплатио. Ученици су одушевљени, пре свега што су улепшали своје свеске лепећи сличице у њих. Затим, зато што су сазнали многе занимљивости о домаћим животињама. Лепо су се дружили, сви учествовали у раду, било је занимљиво. Волели би већи број оваквих часова. Наш задатак је да им то и омогућимо..