Групни рад
ученика карактеристичан је по унутрашњој динамици и дидактичким вредностима. Он
даје већу могућност комуникације и поштовање индивидуалних разлика међу
ученицима. Приликом рада у групи важно је да сваки члан групе зна свој задатак
и уради га. Никако се не сме догодити да неки чланови групе пасивно посматрају
док други раде. Групни рад подразумева заједнички рад свих чланова групе.
Са ученицима четвртог разреда обрадила сам песму
Војислава Илића ,,Јесен'' на два одвојена часа. Циљеви ових часова су доживљавање, разумевање и тумачење песме. Задатак учитеља је да наведе ученике да
уоче и издвоје основне елементе лирске песме
(стих, строфа, рима и ритам); препознају одлике лирске песме; пронађу у песми лирске одлике; уоче персонификацију и разумеју њену улогу у књижевном делу.
Активности учитеља су:
припрема
материјал за час, изражајно чита песму, поставља питања, даје повратну
информацију, ствара позитивну климу на часу, подстиче ученике, вреднује рад
ученика. Активности ученика:
анализира, синтетише, одговара на питања, тумачи, чита, слуша, закључује,
описује, илуструје.
Први час сам започела песмицом ,,Јесења соната'' коју
смо обрадили на часу Музичке културе. Аутор музике и текста је Владимир
Босанчић. Ученици су певали песмицу уз посматрање сличица са мотивима јесени
које су се смењивале на видео-биму. Затим смо водили кратак разговор о јесени
(Како вама изгледа јесен? Које људске особине бисте јој дали?). Тако долазимо
до циља часа, записујемо на табли и у свескама. Да бих уштедела време,
ученицима сам поделила већ откуцану кратку биографију Војислава Илића коју они
лепе у своје свеске (Војислав Илић (Београд,
20. април 1860 — Београд, 2. фебруар 1894), српски песник. Био је осамдесетих и
деведестих година XIX века главни творац нове песничке школе и нове епохе у
историји српског песништва. Његов начин певања назван војиславизмом био је
школа кроз коју су прошли најистакнутији српски песници краја XIX и почетка XX
века).
После прочитане песме и емоционалне
паузе, разговарам
са ученицима како су они доживели ову песму и какви су им утисци, постављајући
следећа питања: Да ли вам се песма
допала? Зашто? Каква осећања је у вама пробудила? Ученици
добијају инструкције да читају песму у себи, подвуку непознате речи. Опет сам им поделила листиће са новим речима и
њиховим објашњењима (дражесна
− љупка, грациозна; врежа − тања
стабљика биљке пузавице, лозица; пухор
– пепео; ћуд − скуп особина једног
човека; мамљиво – примамљиво, допадљиво, привлачно;
раван − равна површина, равница,
низија; васкрсавати − враћати се
поново у живот; гатка – бајка; давни’ – давних; тавна – тамна; дремеж −
стање између будности и сна, сањивост) које су они залепили у своје свеске. Неколико речи
сам пропустила да уврстим у нове, а испоставило се да деци нису баш најјасније,
па смо их дописали у свескама.
У
даљем току часа ученике сам поделила у четири пара. Унапред сам припремила за
сваку строфу сет питања која ће им помоћи у тумачењу и анализи. Сваки пар је
добио задатак да заједнички анализира једну строфу и нацрта (илуструје)
прочитано.
Питања
за прву строфу: Са ким песник упоређује јесен? Где се налази јесен? Каква је
њена коса? Шта она са собом носи? Шта се спушта са њене главе? Коју стилску
фигуру је песник употребио? Како бисте ви једноставније формулисали све описе у
овој строфи?
Питања
за другу строфу: Шта је подигла у руци? Какав је тај грозд? Каква је ћуд
јесени? Како она посматра грозд? Шта нам јесен спрема? А шта нам нуди? Како нам
она то нуди богату жетву? Како бисте ви једноставније формулисали све описе у
овој строфи?
Питања
за трећу строфу: Шта описује песник у овој строфи? Где пуцкета ватра? Како
изгледају равнице? Чиме су покривене? Зашто је свуда влага? Како то прошлост
васкрсне? Ко се присећа прошлости? Коме причају доживљаје из прошлости и бајке?
Како бисте ви једноставније формулисали све описе у овој строфи?
Питања
за четврту строфу: Каква је позна јесен? Ко то шапуће? Како? Када? Шта следи
после шапутања? Ко све утоне у сан? Да ли само људи? Како бисте ви
једноставније формулисали све описе у овој строфи?
Обилазим
парове, посматрам, по потреби помажем, усмеравам. На крају свака група
презентује урађено.
Домаћи
задатак: Увежбати изражајно читање песме.
Други
час је одржан следећег дана. Започели смо изражајним читањем од стране ученика
и онлајн гугл тестом који сам урадила у време Короне и сада само искористила.
Налази се на следећем линку: https://forms.gle/NMkMZn7AwAwx5YBd8
и има циљ да се песмица детаљније анализира и да је ученици разумеју у
потпуности. Један ученик отвара питања а остали нуде одговоре. Тест је тако
урађен да нуди повратну информацију тако да се могу вратити више пута на
питања. Садржи више типова питања, почев од једноставних на која одговарају са
,,Да'' и ,,Не''. Постоје и питања вишеструког избора, питања упаривања
(повезивања) и питања која захтевају кратке одговоре. Најважније је што тест
подстиче ученике на размишљање, повезивање и закључивање.
Затим
смо се договорили да резултате рада у пару на прошлом часу спојимо у једну
целину, у један заједнички пано. Због малог броја ученика (осам) нисам их
делила у више група већ су сви радили заједно. Полемисали смо неко време и
одлучили да централни део паноа заузме горда царица Јесен коју су деца нацртала
по ,,инструкцијама'' у песми. Бојили су косу и одећу одговарујућим бојама.
Свако је нешто радио, према својим могућностима. Око царице су се договорили да
,,разбацају'' лишће и плодове јесени. Затим смо из сваке строфе извукли
реченицу или синтагму која обухвата њену садржину и исписали на листовима и
плодовима јесени. (слика 1) Закључили смо да је ово описна песма, да се
састоји из четири строфе, а да се свака строфа састоји од 4 стиха који се римују.
Пошто су за описивање неопходни придеви пронашли смо, подвукли и исписали све
придеве у песми.
Били
смо задовољни резултатом заједничког рада и окачили га на магнетну таблу у
учионици. (слика 2). На тему јесени
урадили смо колаж од лишћа на часу Ликовне културе (слика 3) и тако остварили корелацију између ова два предмета.
Домаћи
задатак: одговорити на питања у Наставном листу уз Читанку.
