*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈЕМ ПРАВУ НА ОДМОР

(ЛИЦА:  Марко, Чеда, чика Тома)

ЧЕДА: Ћао, Марко! Како си провео летњи распуст?

МАРКО: Па... онако, могло је и боље.

ЧЕДА: Што? Да ниси био болестан?

МАРКО: Нисам. Ето, хтео сам на море, али сам отишао на село код баке.

ЧЕДА: Па шта је у томе лоше?

МАРКО: Није лоше, али ја имам право...

ЧЕДА: Ха! Опет ћеш причати о дечјим правима!

МАРКО: Али, Чедо, то је јако важно!

ЧЕДА: У чему је сада проблем?

МАРКО: Проблем је што ја имам право на одмор, а нисам отишао на море... А какав је то летњи распуст без морских таласа, галебова, шкољки, делфина и морских звезда?

ЧЕДА: Хм... Зар се у тој књизи о дечјим правима помињу шкољке?

МАРКО: Чедо, глупи Чедо! Ја се песнички изражавам.

ЧЕДА: Не разумем!

МАРКО: Ја имам право на одмор, па имам право да бирам како ћу да га проведем. Схваташ? Ја сам изабрао море, али нисам отишао тамо.

ЧЕДА: Ах, схватам! И сада сматраш да је неко ускратио твоје дечје право?

МАРКО: Тако је!

ЧАДА: И ко је био тај насилник?

МАРКО: Паре!!! Родитељи нису имали довољно пара да ме пошаљу на море. И тако је пропало моје дечје право на одмор какав желим.

ЧЕДА: Хм...  Не знам шта да ти кажем. ..Изгледа запетљано... Е, ево чика Томе. Хајде да њега питамо!

ЧИКА ТОМА: Све сам вас чуо! Хм... Марко има право на одмор и он је то право користио. Одмарао си се, зар не?

МАРКО: Па, јесам...

ЧИКА ТОМА: Ето, видиш!

МАРКО: Али ја сам хтео на море1 Тамо су шкољке и делфини! То ми је ускраћено!

ЧИКА ТОМА:  Е то је већ други проблем! Сви нешто желимо, али се неке жеље не могу остварити.

МАРКО: Нема ту врдања! И родитељи и држава морају да ме одведу на море! Није ли тако?

ЧИКА ТОМА: Није, Марко! Нигде не пише да се деца морају одмарати баш на мору. Разумеш?

МАРКО: Е, баш хоћу на море!

ЧИКА ТОМА: Е, онда мораш да сакупиш довољно пара.

МАРКО: И сакупићу паре! Сваки дан по 50 динара!

ЧЕДА: То је Марко, мој друг!

ЧИКА ТОМА: Жестока деца!

(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)