* Моја осећања – секција (први разред)

,,Дете је човек у оделу детета'' Душан Радовић: Моја осећања – секција (први разред):         Полазак у први разред представља велику промену за дете. Оно се укључује у једну нову средину у којој основу његових активности не...

*Шта смо у првом разреду научили из Књижевности

,,Дете је човек у оделу детета'' Душан Радовић: Шта смо у првом разреду научили из Књижевности:              

 Часови провере знања т реба да послуже наставнику да сазна какве је резултате постигао у настави . Током овог часа наставник ...

Особине домаћих животиња

 

            Тимска настава је заједнички стваралачки рад и одговорност два или више наставника на реализацији  програмских садржаја. Моја колегиница Ивана Крстић и ја смо изабрале наставну јединицу  ,,Домаће животиње“, заједно планирале и направиле флексибилни садржај за реализацију ове наставне јединице у оквиру три везана часа. Пошто радимо у различитим школама свака је планиране активности реализовала у свом одељењу. Ја, у одељењу првог разреда у Црвеној Реци, она, у истуреном идељењу у насељу Долац. Најважнији циљ нам је био да се ученици на што бољи начин припреме за наредно учење, јер учење никака није завршен процес. Оно траје кроз цео живот.

Користиле смо различите игровне активности: допуњаљке, сецкање, лепљење, откривање, повезивање, упаривање... Познато је да су оне ученицима увек занимљиве и треба их користити кад год то наставна јединица дозвољава. Игровне активности омогућавају да  ученици буду максимално активнии да процес стицања знања тече брже и лакше.

Циљеви ових часова су били: упознавање с појмом „домаће животиње”, најпознатијим врстама домаћих животиња и њиховом поделом у три групе (стока, живина и кућни љубимци); усвајање уобичајених назива за групе домаћих животиња;  проширивање знања о деловима тела животиња и сличностима и разликама у њиховом изгледу, исхрани и кретању, способљавање за препознавање и именовање делова тела животиња; разумевање везе између облика тела и станишта у коме животиње живе, као и између њиховог изгледа и начина исхране и кретања. Развијање позитивног односа према животињама и неговање свести о њиховом значају, месту и улози у природи.

На овим часовима су коришћена следећа наставна средства: уџбеник, радна свеска, свеске, оловке, лепак, маказе, сличице домаћих животиња, листићи са називима домаћих животиња, клипови о домаћим животињама, допуњаљка,.

Први час смо почеле  допуњаљком, песмицом Бранка Ћопића ,,Код чичине куће“:

У чиче је стока здрава

Коњ, магарац, во и  __________

Поред краве и то веле

Лежи једно мало __________

И кобилу чича има

Она ваздан главом __________

За кобилом ждребе скита,

Ногама се задњим ___________

У дворишту чујем глас,

Лаје Жућа, љути ___________

Тај пас не зна шта је пост

Увек глође неку ____________

Ученике смо поделиле  у две групе и дале им задатак да допуњавају песмицу. а затим је један ученик прочитао допуњену верзију. Наставиле смо разговор кроз низ питања: Где живе све животиње поменуте у песми? Ко о њима брине? Шта је заједничко за ове животиње? У коју групу оне спадају? Зашто човек гаји домаће животиње? 

Долази се до наставне јединице, исписујемо наслов на табли, а ученици, који и даље седе у групама, у своје свеске лепе сличицу са насловом ОСОБИНЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА и сличицу краве, а на следећој страни више сличица стоке и  хармоника-листић. Листић је послужио за исписивање основне особине домаћих животиња, разврставање у три групе и особине стоке, после размене мишљења подстакнуто питањима: Да ли су у овој песми поменуте све домаће животиње? Које недостају? Које делове тела имају домаће животиње у песми? Да ли постоје неке домаће животиње са другим деловима тела? Које? Да ли бисмо могли да их разврстамо у групе на основу различитих особина?  Ученици записују: Домаће животиње човек храни и брине се о њима. Обезбеђује им воду, храну и место где живе. Делимо их на стоку, живину и кућне љубимце. Тело стоке обрасло је длаком или руном. Имају четири ноге и рађају живе младунце. У стоку спадају: коњ, крава, магарац, овца, коза, свиња   

У даљем току часа ученици добијају илустрацију (мапу ума) у чијем је центру крава. Посматрају сличице око краве које указују на њене основне особине (исхрана, начин живота, размножавање, младунце...). Прва група ученика коментарише уочене особине краве. Затим сви добијају папириће са особинама више животиња које спадају у стоку. На папирићима је прелепљена и сакривена прва реченица у којој је наведено име животиње. Ученици бирају одговарајући опис и лепе га поред сличице краве. (Ја сам крава. Црно-беле сам боје. Моје младунче је теле. Дајем млеко. Живим у штали). 

Исти поступак се понавља и са још неколико животиња из групе СТОКА. Групе излажу наизменично а затим бирају описе: КОЊ (Ја сам коњ. Велики сам и могу бити бео браон и црн.Моје младунче се зове ждребе. Живим у штали. Могу брзо да трчим. Једем траву и сено. Њиштим),

 МАГАРАЦ (Ја сам магарац. Велик сам и сиве боје. Моје младунче се зове магаре. Живим у штали. Једем сламу и семе. Њачем), 

 КОЗА (Ја сам коза. Имам рогове. Моје младунче се зове јаре. Пењем се по брдима и стенама. Једем жбуње и семе. Мекећем),

ОВЦА (Ја сам овца беле боје. Моје младунче се зове јагње, дајем вуну имлеко. Једем свежу траву и семо. Блејим),

 СВИЊА (Ја сам свиња. Њушку користим да тражим храну. Моје младунче се зове прасе. Волим да се ваљам по блату. Грокћем). 

Сада гледамо  кратак филм о живини. После одгледаног филма ученици у скупу сличица именују животиње из ове групе. Сваки ученик у свеску лепи пет сличица и папир-хармонику на који исписује особине живине (Тело живине обрасло је перјем. Имају две ноге, крила и кљун. Младунци се легу из јаја. У живину спадају. Кокошка, ћурка, госка, патка). Затим ученици добијају нове појединачне сличице живине. Око сличице, попут сличица стоке у претходним активностима, у виду мапе ума приказане су основне особине сваке од наведених животиња. Понавља се исти начин рада. Ученици посматрају сличице, међусобно се договарају у групи и повезују текст са одговарајућим приказом: КОКОШКА (Ја сам кокошка. Мала сам и браон сам боје. Моје младунче је пиле. Дајем јаја. Живим у кокошинцу. Кокодачем),

ГУСКА (Ја сам гуска.Моје младунче се зове гушче. Једем семење и бубе. Дајем јаја и перје. Живим у кокошињцу. Гачем), 

 ЋУРКА (Ја сам ћурка. Моје младунче се зове ћурче. Једем семење и бубе. Живим у кокошињцу. Ћурличем).

Причу о домаћим животињама завршаили смо кућним љубимцима. Поставиле смо  ученицима  питањеа: Да ли они имају неког кућног љубимца. Где живе кућни љубимци? Ко брине о њима? Зашто их човек негује?  То су ученици исписали на оним хармоника-тракама (Кућни љубимци живе уз човека. Човек брине о њима и ужива у њиховом друштву. То су: пас, мачка, папагај, канаринац, рибице, корњача...).  Следећа подела на групе је била на основу тога ког љубимца ученици имају. Прву групу чине ученици који имају пса.  Другу групу чине ученици који имају мацу. Трећу групу чине ученици који имају неку птицу. Четврту групу чине ученици који имају другачијег љубимца или га уопште немају. Свака група је описивала особине свог љубимца, а ученици који немају, на основу ове приче се опредељују за једног љубимца којои ће у будућности набавити. После излагања лепе сличице кућних љубимаца са кратким објашњењем.  

У завршном делу часау ученици удруженим снагама боје бојанку великог формата са домаћим животињама.  Бојанку лепимо на таблу да би сви ученици могли да приђу. 

 Овде долази до изражаја и међусобно другарство, толеранција, колегијалност и пружа се прилика сваком ученику да обоји одређени део. Пошто до краја часа ученици нису завршили бојење то је остало за следећи час, Ликовну културу.

После одржаних часова свака од нас је урадила евалуацију и самоевалуацију часова. Ученици су били максимално ангажовани и задовољни. И ако су часови одржани у различитим групама ефекат је био скоро исти. Значи, овај труд око припреме се исплатио. Ученици су одушевљени, пре свега што су улепшали своје свеске лепећи сличице у њих. Затим, зато што су сазнали многе занимљивости о домаћим животињама. Лепо су се дружили, сви учествовали у раду, било је занимљиво. Волели би већи број оваквих часова. Наш задатак је да им то и омогућимо..

* Особине дивљих животиња – сличности и разлике међу животињама

 

            Игровне активности су ученицима увек занимљиве и треба их користити кад год то наставна јединица дозвољава. Укрштеница је намењена обнављању општих знања ученика. За ученике првог разреда кључни појмови се обично дају у виду слика које ученици треба да препознају и именују. Приликом решавања укрштеница ученици размшљају о повезивању броја слова у речи са бројем празних поља и да путем закључивања користе већ уписана слова за успешно формирање одговора на сва питања и уписивање на одговарајуће место. Осмосмерке су игровне активности које деца радо решевају. Оне се користе за утврђивање претходно наученог знања, мотивисање ученика за рад  или за најаву нове наставне јединице. Појмови у осмосмерци морају бити у логичној вези са садржајем наставне јединице. У првом разреду се најчешће састављају осмосмерке са сличицама које ученици именују.Ова два начина мотивисања ученика су вема значајне јер оне подстичу ученике да истражују из унутрашње жеље и интересовања, а не ради спољног подстицаја.

            У првом разреду дивље животиње се обрађују на једном часу. На претходним часовима су обрађене особине домаћих животиња а након овог часа следи један час утврђивања. Моја колегиница Ивана Крстић и ја смо осмислиле различите  игровне активности за реализацију ова два часа, а реализовале свака у свом одељењу. Ја, у одељењу првог разреда у Црвеној Реци, она, у истуреном идељењу у насељу Долац.

Циљеви ових часова су били: упознавање с појмом „дивље животиње”; упознавање с најпознатијим врстама животиња које живе у шуми, на ливади, у води и поред воде;  упознавање с врстама животиња које живе у зоолошком врту и с правилима понашања у зоолошком врту; оспособљавање за препознавање дивљих животиња које живе у нашем окружењу и за препознавање и разликовање животиња које живе у шуми, на ливади, у води и око воде; подстицање пожељних облика понашања у зоолошком врту проширивање знања о деловима тела животиња и сличностима и разликама у њиховом изгледу, исхрани и кретању, способљавање за препознавање и именовање делова тела животиња; разумевање везе између облика тела и станишта у коме животиње живе, као и између њиховог изгледа и начина исхране и кретања. Развијање позитивног односа према животињама и неговање свести о њиховом значају, месту и улози у природи.

На овим часовима су коришћена следећа наставна средства: уџбеник, радна свеска, свеске, оловке, лепак, маказе, сличице дивљихи животиња, осмосмерка, листићи са називима дивљих животиња, кутија за листиће, клипови о дивљим животињама, укрштеница,  презентација путем лаптопа и пројектора.

 

1.     ЧАС:  ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ

Учитељица на сто ставља сличице животиња (вук, медвед, лисица, јелен, зец, корњача). Сваки ученик узима по једну сличицу (наша одељења су са малим бројем ученика). Сваки ученик именује животиљу чију сличицу је извукао. Затим ученици погађају шта је заједничко за све поменуте животиње. Долази се до назива наставне јединице који учитељица исписује на табли а ученици у своје свеске лепе сличицу са називом наставне јединице.

Следи разговор о основним карактеристикама дивљих животиња. Где живе? Ко о њима брине? Ко им доноси храну? Чиме се хране? Да ли сви користе исту храну? Учитељица дели ученицима сличице за прву страну свеске и на основу одговора на питања састављамо неколико реченица које сви записују. (Дивље животиње живе у шуми и саме налазе храну и склониште. Могу бити месоједи и биљоједи. У дивље животиње спадају: вук, медвед, лисица, јелен, зец, корњача..

Учитељица приказује кратак клипове о наведеним дивљим животињама и после сваког клипа ученици описују изглед, делове тела, начин кретања, начин исхране, начин живота сваке животиње појединачно. Могућа питања за сваку животињу: ВУК (Како вук изгледа? Које делове тела има? Чиме се храни? У коју групу животиња према начину исхране спада? Која је његова основна особина? Где живи? Да ли живи сам?), ЛИСИЦА (Како изгледа лисица? Какво је њено крзно? Које делове тела има? Да ли има исте делове тела као и вук? Чиме се храни? Која је њена основна особина?), МЕДВЕД (Колики је медвед по величини?  Какво је његово крзно? Које делове тела има? Како се креће? Чиме се храни? Где живи? Шта ради преко зиме?), ЈЕЛЕН (Шта на први поглед уочавате код јелена? За шта он користи своје рогове? Како се креће? Чиме се храни? Ко су његови непријатељи?), ЗЕЦ (Шта на први поглед уочавамо код зеца? Колики је зец по величини? Ко су његови непријатељи? Како се он спашава од непријатеља? Који део тела му помаже да буде брз? Чиме се храни? Где живи?),  КОРЊАЧА (Шта карактеристично на први поглед уочавамо код корњаче? Која је улога оклопа? Чиме се храни? Да ли има очи? Какав је њен вид?). У раду су коришћени и уџбеници за свет око нас.

Истовремено сви лепе сличице у свеске и поред сличице исписују основне карактеристике сваке животиње: ВУК (Вук се храни месом других животиња. Живи у чопору); ЛИСИЦА (Има крзно риђе боје и дуг реп. Веома је лукава), МЕДВЕД (Медвед је најкрупнија звер. Зими преспава у склоништу. Храни се шумским плодовима и животињама. Сваштојед), ЈЕЛЕН (Има рогове, брз је и храни се биљкама) ЗЕЦ (Живи сам или у пару. Има дуге уши и јаке задње ноге. Биљојед), КОРЊАЧА ( Има оклоп. У мраку види боље од људи. Леже јаја) 

У завршном делу часа учитељица ученике дели у две групе. Добијају осмосмерке и решавају их у групи. 

 На крају, ученици редом из кутије извлаче по један папир са називом дивље животиње. Њихов задатак је да прикажу начин кретања те животиње. Домаћи задатак: да одговоре на питања у радној свесци за Свет око нас.

 

2.     ЧАС: СЛИЧНОСИ И РАЗЛИКЕ МЕЂУ ЖИВОТИЊАМА

Учитељица час почиње асоцијацијама. Отвара први слајд презентације са речима: пераја, реп, уста, око. Ученици погађају: риба. Закључују да су то делови тела које имају све рибе. То је заједничко за све рибе. На другом слајду стоји: глава, око кљун, труп, ноге, реп. Наравно, ученици погађају: Птица. И то је заједничко за све птице. Поставља питање ученицима: Ако се вратимо на први слајд, који делови тела се понављају на оба слајда? Значи, то су сличности између рибе и птице.  На трећем слајду су делови тела магарца: глава, очи, уши, њушка, труп, реп, ноге. Овде су ученици били у дилеми јер ове делове тела имају многе дивљ еи домаће животиње. Деца их набрајају. Закључују да међу животињама има много сличности, али се и међусобно разликују јер је животињски свет веома бројан и разноврстан. Долазимо до назива наставне јединице – Сличности и разлике међу животињама.

На четвртом слајду је једна породица (тата, мама и дете). Ученици објашњавају шта виде. Учитељица их кроз питања наводи на закључак да и животиње живе у породицама. Питања: Шта је то породица? Како настаје породица? Да ли мислите да само људи стварају породице? Да ли још неко живо биће има породицу?). Учитељица свима најпре дели сличице породица неких домаћих животиња (коњ, во, вепар, магарац, ован, јарац,петао и патак),  као и сличице дивљих животиња ( зец, лисица, вук, веверица, јелен, медвед). Кроз разговор, питања, потпитања, навођење, помагање, формирају се породице животиња са сличица. Ученици у свеске лепе сличице и поред сваке сличице исписују чланове породице.

 Осим породица, као и људи и животиње живе у групама. Опет ученици добујају сличице неколико животиња (птица, пчела, пас, коњ, овца). На петом слајду су називи група животиња (јато, рој, крдо, чопор, стадо). Ученици свакој групи придружују  по једну животињу. Лепе сличице у свеске и поред сваке сличице исписују групу којој припада животиња са слике.  

У завршном делу часа ученицима учитељица дели 2 табеле у којима су животиње: пас, зец, коњ, голуб, шаран, змија (прва табела)  и пчела, мачка, крава петао, делфин (друга табела). Ученици су обојили за сваку животињу одговарајуће поље: скаче, трчи, лети, плива, гмиже (прва табела) и крила, кљун, реп, пераја, ноге (друга табела). Уз то учитељица ученицима показује  занимљивост у вези са дужином живота неких животиња. (мрав -5, миш – 3, дабар – 6, зец – 8, веверица – 9, пуж – 4). Циљ је уочавање сличности и разлике у исхрани, деловима тела и животном веку животиња. Табеле су одличан начин да деца науче да повезују водоравне и усправне колоне  и уписују тражене податке на одговарајуће место.

Домаћи задатак: решити питања и задатке у радној свесци. 

Прва табела

	ТРЧИ	ЛЕТИ	ПЛИВА	ГМИЖЕ	СКАЧЕ
ПАС
ЗЕЦ
КОЊ
ГОЛУБ
ШАРАН
ЗМИЈА

Друга табела

	КРИЛА	КЉУН	РЕП	ПЕРАЈА	НОГЕ
ПЧЕЛА
МАЧКА
КРАВА
ПЕТАО
ДЕЛФИН

Повратне информације о овим часовима које смо добиле од ученика су мотивишуће за даљи рад. Значи, овај труд око припреме се исплатио. Ученици су одушевљени, пре свега што су улепшали своје свеске лепећи сличице у њих. Затим, зато што су сазнали многе занимљивости о животињама које до сада нису знали. Лепо су се дружили, сви учествовали у раду, било је занимљиво. Волели би већи број оваквих часова. Наш задатак је да им то и омогућимо..

 

3.     ЧАС: УТВРЂИВАЊЕ

За час утврђивања сви очекују тест знања. Ми смо се определиле за укрштеницу. Сматрамо да већ од првог разреда ученици треба да науче како се решавају укрштенице. При крају часа ученици добијају решења укрштенице.

 Размењују радове и друг другу прегледава. Циљ је да се ученици негују другарске односе, али да буду праведни, реални и искрени.