*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈИМ ОБАВЕЗАМА

МАЈА ВРЕДНИЦА

(ЛИЦА: Маја и Чврга)

ЧВРГА: Ћао, Мајо! Као да си у фрци!?

МАЈА: Јесам! Журим!   

ЧВРГА: Хеј, стани! Чекај! Могу ли да ти помогнем?

МАЈА: Не можеш! Журим, журим...

ЧВРГА: А да причамо о дечјим правима?

МАЈА: Касније, сада журим, журим...

ЧВРГА: Ма, шта је то с тобом?

МАЈА: А шта би вило?

ЧВРГА: Па нећеш да причаш чак ни о дечјим правима!

МАЈА: Због тога и журим, журим...

ЧВРГА: Не разумем!

МАЈА: Чврга, глупи Чврга! Пази овако...Ја хоћу да користим сва своја права, али зато имам и неке обавезе.
ЧВРГА: Па ко је блесав да јури за обавезама!?

МАЈА:  Ја сам та!  Журим да оперем судове, па да учим природу... Па да идем у набавку, па да довршим домаћи... Зато журим, журим... (одлази)

ЧВРГА: То је Маја, моја другарица! Увек измисли неку фрку!

МАЈА: (пише дневник) Данас сам срела Чвргу. Симпатичан је дечкић, али не може да схвати у каквом су односу права и обавезе. А по њему је сасвим нормално да имаш сва права, а ни једну обавезу. Свашта!

(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)

*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈЕМ ПРАВУ НА ДРУЖЕЊЕ

ЧВРГИНЕ ШАЛЕ

(ЛИЦА:  Маја, Чврга, Чеда)

Маја и Чеда седе, а Чврга наилази.

МАЈА: Ено Чврге! Опет је нешто тајанствен! Шта ли је сада смислио?

ЧЕДА: Ћао, Чврго! Шта те мучи?

ЧВРГА: Не питај! Растурили ми моје дечје право на удруживање и окупљање. То ме излуђује!

МАЈА: Не брини, Чврго! Заштитићемо твоја права. Шта се догодило?

ЧВРГА:  Па, прво сам хтео да се дружим са лоповима...

МАЈА: ЛОПОВИМА!!!!

ЧВРГА:  Па сам хтео да се дружим са шпијунима... Па сам хтео да постанем члан уличне банде...

МАЈА: Чврго, да ли си ти нормалан?

ЧВРГА: Што се чудиш? Ја имам право да се дружим! А ја хоћу да се дружим са олошем!

МАЈА: Е, такво дечје право немаш!

ЧЕДА: Чудна фрка!

ЧВРГА: Ма немој! Ти ћеш да ми га укинеш?

МАЈА: Такво право никада ниси ни имао! Такве, са којима ти хоћеш да се дружиш, закон прогања! И тебе ће да прогања јер ћеш угрожавати права и слободу других људи. Разумеш? Ни ја нећу да се дружим са тобом када си такав!  (одлази љутито)

ЧЕДА: Чврго, ниси ваљда хтео све то да урадиш?

ЧВРГА: Ма наравно да нисам! Хтео сам да мало насекирам Мају, а она се баш жестоко наљутила!

ЧЕДА: А шта ако се Маја врати са милицијом?

ЧВРГА: Неће ваљда?! (бежи)

(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)

*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈЕМ ПРАВУ НА ОДМОР

(ЛИЦА:  Марко, Чеда, чика Тома)

ЧЕДА: Ћао, Марко! Како си провео летњи распуст?

МАРКО: Па... онако, могло је и боље.

ЧЕДА: Што? Да ниси био болестан?

МАРКО: Нисам. Ето, хтео сам на море, али сам отишао на село код баке.

ЧЕДА: Па шта је у томе лоше?

МАРКО: Није лоше, али ја имам право...

ЧЕДА: Ха! Опет ћеш причати о дечјим правима!

МАРКО: Али, Чедо, то је јако важно!

ЧЕДА: У чему је сада проблем?

МАРКО: Проблем је што ја имам право на одмор, а нисам отишао на море... А какав је то летњи распуст без морских таласа, галебова, шкољки, делфина и морских звезда?

ЧЕДА: Хм... Зар се у тој књизи о дечјим правима помињу шкољке?

МАРКО: Чедо, глупи Чедо! Ја се песнички изражавам.

ЧЕДА: Не разумем!

МАРКО: Ја имам право на одмор, па имам право да бирам како ћу да га проведем. Схваташ? Ја сам изабрао море, али нисам отишао тамо.

ЧЕДА: Ах, схватам! И сада сматраш да је неко ускратио твоје дечје право?

МАРКО: Тако је!

ЧАДА: И ко је био тај насилник?

МАРКО: Паре!!! Родитељи нису имали довољно пара да ме пошаљу на море. И тако је пропало моје дечје право на одмор какав желим.

ЧЕДА: Хм...  Не знам шта да ти кажем. ..Изгледа запетљано... Е, ево чика Томе. Хајде да њега питамо!

ЧИКА ТОМА: Све сам вас чуо! Хм... Марко има право на одмор и он је то право користио. Одмарао си се, зар не?

МАРКО: Па, јесам...

ЧИКА ТОМА: Ето, видиш!

МАРКО: Али ја сам хтео на море1 Тамо су шкољке и делфини! То ми је ускраћено!

ЧИКА ТОМА:  Е то је већ други проблем! Сви нешто желимо, али се неке жеље не могу остварити.

МАРКО: Нема ту врдања! И родитељи и држава морају да ме одведу на море! Није ли тако?

ЧИКА ТОМА: Није, Марко! Нигде не пише да се деца морају одмарати баш на мору. Разумеш?

МАРКО: Е, баш хоћу на море!

ЧИКА ТОМА: Е, онда мораш да сакупиш довољно пара.

МАРКО: И сакупићу паре! Сваки дан по 50 динара!

ЧЕДА: То је Марко, мој друг!

ЧИКА ТОМА: Жестока деца!

(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)