expr:class='"loading" + data:blog.mobileClass'>

недеља, 14. септембар 2014.

*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈЕМ ПРАВУ НА ОДМОР


(ЛИЦА:  Марко, Чеда, чика Тома)

ЧЕДА: Ћао, Марко! Како си провео летњи распуст?
МАРКО: Па... онако, могло је и боље.
ЧЕДА: Што? Да ниси био болестан?
МАРКО: Нисам. Ето, хтео сам на море, али сам отишао на село код баке.
ЧЕДА: Па шта је у томе лоше?
МАРКО: Није лоше, али ја имам право...
ЧЕДА: Ха! Опет ћеш причати о дечјим правима!
МАРКО: Али, Чедо, то је јако важно!
ЧЕДА: У чему је сада проблем?
МАРКО: Проблем је што ја имам право на одмор, а нисам отишао на море... А какав је то летњи распуст без морских таласа, галебова, шкољки, делфина и морских звезда?
ЧЕДА: Хм... Зар се у тој књизи о дечјим правима помињу шкољке?
МАРКО: Чедо, глупи Чедо! Ја се песнички изражавам.
ЧЕДА: Не разумем!
МАРКО: Ја имам право на одмор, па имам право да бирам како ћу да га проведем. Схваташ? Ја сам изабрао море, али нисам отишао тамо.
ЧЕДА: Ах, схватам! И сада сматраш да је неко ускратио твоје дечје право?
МАРКО: Тако је!
ЧАДА: И ко је био тај насилник?
МАРКО: Паре!!! Родитељи нису имали довољно пара да ме пошаљу на море. И тако је пропало моје дечје право на одмор какав желим.
ЧЕДА: Хм...  Не знам шта да ти кажем. ..Изгледа запетљано... Е, ево чика Томе. Хајде да њега питамо!
ЧИКА ТОМА: Све сам вас чуо! Хм... Марко има право на одмор и он је то право користио. Одмарао си се, зар не?
МАРКО: Па, јесам...
ЧИКА ТОМА: Ето, видиш!
МАРКО: Али ја сам хтео на море1 Тамо су шкољке и делфини! То ми је ускраћено!
ЧИКА ТОМА:  Е то је већ други проблем! Сви нешто желимо, али се неке жеље не могу остварити.
МАРКО: Нема ту врдања! И родитељи и држава морају да ме одведу на море! Није ли тако?
ЧИКА ТОМА: Није, Марко! Нигде не пише да се деца морају одмарати баш на мору. Разумеш?
МАРКО: Е, баш хоћу на море!
ЧИКА ТОМА: Е, онда мораш да сакупиш довољно пара.
МАРКО: И сакупићу паре! Сваки дан по 50 динара!
ЧЕДА: То је Марко, мој друг!
ЧИКА ТОМА: Жестока деца!


(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)


1 коментар:

  1. Данијелине паметнице14. септембар 2014. 13:13

    Феноменално, хвала Љиљо, другарице наша! ❤

    ОдговориИзбриши

КАДА СВРАТИТЕ НА БЛОГ, ЛЕПО БИ БИЛО И ДА НАПИШЕТЕ НЕКИ КОМЕНТАР