expr:class='"loading" + data:blog.mobileClass'>

недеља, 14. септембар 2014.

*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈИМ ОБАВЕЗАМА


МАЈА ВРЕДНИЦА

(ЛИЦА: Маја и Чврга)

ЧВРГА: Ћао, Мајо! Као да си у фрци!?
МАЈА: Јесам! Журим!   
ЧВРГА: Хеј, стани! Чекај! Могу ли да ти помогнем?
МАЈА: Не можеш! Журим, журим...
ЧВРГА: А да причамо о дечјим правима?
МАЈА: Касније, сада журим, журим...
ЧВРГА: Ма, шта је то с тобом?
МАЈА: А шта би вило?
ЧВРГА: Па нећеш да причаш чак ни о дечјим правима!
МАЈА: Због тога и журим, журим...
ЧВРГА: Не разумем!
МАЈА: Чврга, глупи Чврга! Пази овако...Ја хоћу да користим сва своја права, али зато имам и неке обавезе.
ЧВРГА: Па ко је блесав да јури за обавезама!?
МАЈА:  Ја сам та!  Журим да оперем судове, па да учим природу... Па да идем у набавку, па да довршим домаћи... Зато журим, журим... (одлази)
ЧВРГА: То је Маја, моја другарица! Увек измисли неку фрку!

МАЈА: (пише дневник) Данас сам срела Чвргу. Симпатичан је дечкић, али не може да схвати у каквом су односу права и обавезе. А по њему је сасвим нормално да имаш сва права, а ни једну обавезу. Свашта!


(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)

*ДЕЧЈИ РАЗГОВОРИ О ДЕЧЈЕМ ПРАВУ НА ДРУЖЕЊЕ


ЧВРГИНЕ ШАЛЕ

(ЛИЦА:  Маја, Чврга, Чеда)
Маја и Чеда седе, а Чврга наилази.

МАЈА: Ено Чврге! Опет је нешто тајанствен! Шта ли је сада смислио?
ЧЕДА: Ћао, Чврго! Шта те мучи?
ЧВРГА: Не питај! Растурили ми моје дечје право на удруживање и окупљање. То ме излуђује!
МАЈА: Не брини, Чврго! Заштитићемо твоја права. Шта се догодило?
ЧВРГА:  Па, прво сам хтео да се дружим са лоповима...
МАЈА: ЛОПОВИМА!!!!
ЧВРГА:  Па сам хтео да се дружим са шпијунима... Па сам хтео да постанем члан уличне банде...
МАЈА: Чврго, да ли си ти нормалан?
ЧВРГА: Што се чудиш? Ја имам право да се дружим! А ја хоћу да се дружим са олошем!
МАЈА: Е, такво дечје право немаш!
ЧЕДА: Чудна фрка!
ЧВРГА: Ма немој! Ти ћеш да ми га укинеш?
МАЈА: Такво право никада ниси ни имао! Такве, са којима ти хоћеш да се дружиш, закон прогања! И тебе ће да прогања јер ћеш угрожавати права и слободу других људи. Разумеш? Ни ја нећу да се дружим са тобом када си такав!  (одлази љутито)
ЧЕДА: Чврго, ниси ваљда хтео све то да урадиш?
ЧВРГА: Ма наравно да нисам! Хтео сам да мало насекирам Мају, а она се баш жестоко наљутила!
ЧЕДА: А шта ако се Маја врати са милицијом?
ЧВРГА: Неће ваљда?! (бежи)


(Из часописа ИЗВОР КЊИГА, издавач: Савез учитеља Београд, 1997. год)